Umetničko umetničko ime tvorca i mogula tzv. urbanog folka, gospodina Aleksandra Vuksanovića aka. Ace Lukasa, nastalo kao pošalica nebeskog naroda na njegovu transparentnu i danas, navodno, bivšu sklonost prema kolumbijskom izvoznom produktu br.1, tom čuvenom prašku za zube i nozdrve - koksu.
Mogul, gospodin, a pre svega alfa mužjak, ovaj istinski roker zarobljen u telu iskonske ljadže ukrašavao je svojom muzikom - a ukrašava, fala Bogu, i dan danas - sve naše važne proslave, slavlja i bahanalisanja...tj. ako si, o dragi čitaoče, i iole pripadnik plemena homo-balkanicusa. Sa pesmom za svaku priliku i tekstom za svaku seljačinu, on je svojim repertoarom za sledećih 100 godina namirio sve primalne porive našeg unutrašnjeg majmuna...ali je na tom putu davanja negde morao i da "uzme". A uzeo je ono belo, praškasto...najslađe. I 10 godina kasnije u javnosti otvoreno govorio o toj ali i drugim svojim zavisnostima. "Nisam ja to radio zato što je drogiranje bilo fensi, već zato što sam tada bio bolestan..." izjavio je svojevremeno Lukas u jednom intervjuu i dodao: "Kada sam 2001. godine došao u teško stanje, uplatio sam lečenje na jednoj klinici u Švajcarskoj u kojoj je bio i Dijego Maradona. Dao sam 50.000 franaka za neki turbo program koji mi je dosta pomogao. Nije bio u pitanju nikakav detoks tretman, već akutna psihijatrija. Sve je u glavi."
Aca Šmrkas. Zato što je sve u glavi.
- E, brate...Si razmišlj'o o tome šta ćeš za novaka?
- Pa, šta znam...'El peva Šmrkas negde?
- C, baš sam pre neki dan pročit'o da ima tezgu negde u Švajcarskoj...
- A-a, pa će posle sigurno da svrati i u neku kliniku, malo na rifreš, ovo-ono...
