Ono što ti je potrebno da bi te SVI (čast izuzecima) ljudi zavoljeli. Ljudi svašta pričaju, ogovaraju, ali ako taj neko umre, onda je druga priča! ajmo svi u bezdan!
Do juče Ksenija Pajčin je bila k**va, glupača i prostakuša a danas je svi obožavaju i žale "što je svijet izgubio takvo divno stvorenje". Michael Jackson je za neke dugo bio plastična budala koja samo skakuće a onda je postao "omiljeni pjevač cijelog svijeta". Bojan Bajramovic je bio "auuu ko je ovaj starac" a nakon smrti "nikad nećemo zaboraviti legendu CG muzike"
Veze nema sa životom.
Vreme kada saznamo pravo ime neke osobe. Možemo ga pročitati na umrlici, krstu ili spomeniku.
- Jesi čuo je umro Milutin?
- Ko?
- Ovaj matorac sa prvog sprata.
- Koji bre?
- Pa Daco!
- Pravo mu ime Milutin?
- Aha, eno dole umrlica!
- Pa zašto su ga zvali Daco?
- Iz istog razloga što su Rumenku zvali Biba, a Oliveru - Rajka.
Kad-tad dođe po svakog od nas
savet:kad vam smrt zazvoni na vrata vi se,kao fol,javite na telefon ;)
Prestanak života.
Problem : kako preživeti dotle?
Preduslov da postaneš uspješan slikar.
Smrt je svakodnevna pojava kod gejmera-nolifera.
-Dragane,idi mi kupi jaja za pitu!
-EVO kevo idem odma,samo da umrem.
Jedina stvar, za koju smo svi predodređeni, čim se rodimo.
Jedini red u kome je najbolje biti na kraju.
Način na koji ti život govori da si dobio otkaz.
Pored talenta još jedna stvar koja je potrebna umetniku da bi postao poznat i priznat!
Ne znam, meni i nije nešto ova brljotina!
-Ova "brljotina" kako je vi nazivate je slika našeg pokojnog slikara Grujzića!
Pokojni, a? Što ne reče odma`!? Zapakujte, vredeće to milione samo da se čuje za njega!
događaj opasan po život.
Administrator ovoga svijeta.
nešto što nas se uopšte ne tiče, " Dok nas ima, smrti nema; kad nje bude bilo, nas neće biti." ( Epikur)
Sudija koji uvek izrekne smrtnu kaznu!
Svi cemo mi umrijeti,ali ce samo neki od nas zivjeti..
Pojava koja ima svoj specifičan miris koji se takođe može osetiti na pesnicama raznih "frajera" .
- Mali (unosi mu pesnicu u lice) , na šta ti ovo miriše , a ? Meni na smrt !
Jedina stvar koja može razdvojiti penzionere od praćenja Šešeljevog suđenja. Njihova ili njegova.
Najzajebanija stvar za nas u poslednjih sto godina. Kosila i gde treba i gde ne treba. Zapravo, mnogo više gde ne treba. Neki veruju da je legendarni čiča Ilija Stanojević, srpski glumac koji je snimio prvi film, negde pre Balkanskih ratova napio Smrt šljivovicom da ga ne bi povela sa sobom. Uistinu, Čiča Ilija je živeo još osamnaest godina, ali Smrt je zbog šljivke žešće pomahnitala.
1912. godina. Noć pred početak Prvog Balkanskog rata.
Smrt: Ajde bre Ilija, polazi, nemam ceo dan za tebe.
Čiča Ilija: Jesi li siguran da nećeš jednu ljutu? Uzmi jednu, pa da idemo.
Smrt: Jednu i idemo - uzima čašicu od Čiča Ilije, ispija tekućinu iiiiiiii - Doooooobraaaaaa. U jebote, šta je ovo?
Čiča Ilija(pokvareno namiguje): Ništa, ništa. Sokić od šljivke. Ne brini se, neće ti ništa.
Smrt: Daj još jednu i možda ti malo produžim život.
Čiča Ilija: Malo? Gde može malo da mi produžiš život? Ajde jedno 30 godina, to bi mi bilo sasvim dovoljno.
Smrt: Hahahahahahaha, ne seri Ilija, pa gde to mogu. Onaj gore bi me živog odrao. Mogu nešto malo, što se kaže, ispod žita, ali više od toga, nikako. Nego, suni mi ti još jednu, pa nek ide život, hehe.
Čiča Ilija: Evo još jedna.Sutradan.
Smrt: Drž te se Srbi, sad će da vam gore gaće, ahahahahahahaha ( podriguje i baca peglu)!
Epilog - 50000 mrtvih Srba u Prvom Balkanskom, oko 20000 hiljada u Drugom.Onda je Smrt malo šetala po Bosni, okusila lokalnu brlju, videla neku nagizdanu budalu po imenu Franz Ferdinand von Österreich-Este i sinulo mu da ovi Srbi mogu malo da se zezaju, jer ipak su zbog šljivke izgubili 70000 ljudi, pa je neki tamo Princip koknuo tog istog Franz Ferdinand von Österreich-Este.
Epilog - Austrijanci poblesavili, pobijeno 1200000 Srba, sveukupno 7,7 miliona ljudi svih rasa i boje kože otišlo Bogu na istinu u nečemu što se kasnije nazvalo Prvi Svetski Rat. Bog je naravno, oduzeo bocu sa rakijom i svet je bio miran neko vreme. A onda: Paaaaaaa, Smrt se posle dvadeset godina nekako ponovo dokopala šljivovice i to očigledno veće količine:1939. godina
Smrt: Sad ste ga najebali Poljaci, a i vi ostali ( ponovo podrig i pegla)!!!!
Epilog: U narednih šest godina, izginulo sveukupno 50 miliona ljudi, bačene dve atomske bombe i svet trajno sjeban.Komunisti su posle rata, nacionalizovali svu šljivovicu koju su pronašli kod mamurne Smrti, jer ipak, u komunizmu nema da sva ta šljivovica pripada samo jednoj osobi, odnosno Smrti, mada se veruje da to zapravo nije bila neka velika količina, jer je ipak šest godina lumpovala. Tako je došlo do određenog mira u svetu i među Srbima koji je trajao nekih četrdesetak godina, a onda kad je konačno uspela da vrati ostatak šljivovice, shvatila je da je tokom 40 godina ležanja u nekom podrumu, zapravo mnogo bolja i samim tim i jača, tako da je onda rešila još malo da se zeza po lokalu, sve dok joj onaj gore nije ponovo oduzeo rakuju. Tako da mi danas zapravo živmo u periodu između dva lumpovanja. Ako vidite osobu u ogrtaču sa kapuljačom na glavi i kosom u rukama, nemojte joj davati bilo kakav alkohol. Dovoljno nas je jebavala u zadnjih sto godina.
Nastupa veoma brzo,narocito ako prelazite ulicu citajuci novine
