Do juče Ksenija Pajčin je bila k**va, glupača i prostakuša a danas je svi obožavaju i žale "što je svijet izgubio takvo divno stvorenje". Michael Jackson je za neke dugo bio plastična budala koja samo skakuće a onda je postao "omiljeni pjevač cijelog svijeta". Bojan Bajramovic je bio "auuu ko je ovaj starac" a nakon smrti "nikad nećemo zaboraviti legendu CG muzike"

- Jesi čuo je umro Milutin?
- Ko?
- Ovaj matorac sa prvog sprata.
- Koji bre?
- Pa Daco!
- Pravo mu ime Milutin?
- Aha, eno dole umrlica!
- Pa zašto su ga zvali Daco?
- Iz istog razloga što su Rumenku zvali Biba, a Oliveru - Rajka.

savet:kad vam smrt zazvoni na vrata vi se,kao fol,javite na telefon ;)

-Dragane,idi mi kupi jaja za pitu!
-EVO kevo idem odma,samo da umrem.

Не знам, мени и није нешто ова брљотина!
-Ова "брљотина" како је ви називате је слика нашег покојног сликара Грујзића!
Покојни, а? Што не рече одма`!? Запакујте, вредеће то милионе само да се чује за њега!

- Mali (unosi mu pesnicu u lice) , na šta ti ovo miriše , a ? Meni na smrt !

1912. godina. Noć pred početak Prvog Balkanskog rata.
Smrt: Ajde bre Ilija, polazi, nemam ceo dan za tebe.
Čiča Ilija: Jesi li siguran da nećeš jednu ljutu? Uzmi jednu, pa da idemo.
Smrt: Jednu i idemo - uzima čašicu od Čiča Ilije, ispija tekućinu iiiiiiii - Doooooobraaaaaa. U jebote, šta je ovo?
Čiča Ilija(pokvareno namiguje): Ništa, ništa. Sokić od šljivke. Ne brini se, neće ti ništa.
Smrt: Daj još jednu i možda ti malo produžim život.
Čiča Ilija: Malo? Gde može malo da mi produžiš život? Ajde jedno 30 godina, to bi mi bilo sasvim dovoljno.
Smrt: Hahahahahahaha, ne seri Ilija, pa gde to mogu. Onaj gore bi me živog odrao. Mogu nešto malo, što se kaže, ispod žita, ali više od toga, nikako. Nego, suni mi ti još jednu, pa nek ide život, hehe.
Čiča Ilija: Evo još jedna.

Sutradan.

Smrt: Drž te se Srbi, sad će da vam gore gaće, ahahahahahahaha ( podriguje i baca peglu)!
Epilog - 50000 mrtvih Srba u Prvom Balkanskom, oko 20000 hiljada u Drugom.

Onda je Smrt malo šetala po Bosni, okusila lokalnu brlju, videla neku nagizdanu budalu po imenu Franz Ferdinand von Österreich-Este i sinulo mu da ovi Srbi mogu malo da se zezaju, jer ipak su zbog šljivke izgubili 70000 ljudi, pa je neki tamo Princip koknuo tog istog Franz Ferdinand von Österreich-Este.
Epilog - Austrijanci poblesavili, pobijeno 1200000 Srba, sveukupno 7,7 miliona ljudi svih rasa i boje kože otišlo Bogu na istinu u nečemu što se kasnije nazvalo Prvi Svetski Rat. Bog je naravno, oduzeo bocu sa rakijom i svet je bio miran neko vreme. A onda: Paaaaaaa, Smrt se posle dvadeset godina nekako ponovo dokopala šljivovice i to očigledno veće količine:

1939. godina

Smrt: Sad ste ga najebali Poljaci, a i vi ostali ( ponovo podrig i pegla)!!!!
Epilog: U narednih šest godina, izginulo sveukupno 50 miliona ljudi, bačene dve atomske bombe i svet trajno sjeban.

Komunisti su posle rata, nacionalizovali svu šljivovicu koju su pronašli kod mamurne Smrti, jer ipak, u komunizmu nema da sva ta šljivovica pripada samo jednoj osobi, odnosno Smrti, mada se veruje da to zapravo nije bila neka velika količina, jer je ipak šest godina lumpovala. Tako je došlo do određenog mira u svetu i među Srbima koji je trajao nekih četrdesetak godina, a onda kad je konačno uspela da vrati ostatak šljivovice, shvatila je da je tokom 40 godina ležanja u nekom podrumu, zapravo mnogo bolja i samim tim i jača, tako da je onda rešila još malo da se zeza po lokalu, sve dok joj onaj gore nije ponovo oduzeo rakuju. Tako da mi danas zapravo živmo u periodu između dva lumpovanja. Ako vidite osobu u ogrtaču sa kapuljačom na glavi i kosom u rukama, nemojte joj davati bilo kakav alkohol. Dovoljno nas je jebavala u zadnjih sto godina.