
Дошао је септембар. Крећу школарци, средњошколци, и студенти на предавања и часове. Почела је нова школска година. Сви су жељни добре зајебанције, другара, следе размене искуства ко је шта радио, где је био итд.... После једно две недеље долази на ред и први контролни. Сви седе. Мирни и стрепе какав ће исход теста бити. Изненада скаче један, дебилко и почиње да се дере! Снег, пада, снег, људиииииии снееееггггг! Пола разреда скаче до прозора, шкрипе клупе, лете контролни, сви су на прозорима! Повероваше сви па и професор, дебилу који воли да збија шале. Јебу оца и мајку, свих тријес ученика, заједно са професором, који га тепа дневником по глави, и избацује напоље! Због њега се цео разред деконцентрисао и сад можеш да се посереш на контролни, јел ће се остатак часа препричавати догодовштина од малопре. У свакој школи бар током једне генерације мора пасти снег у септембру!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+