Soba mi igrala tetris

- Шта ти се десило јеботе, од кад ти гипс, јуче си био читав.
- Да се носиш и ти и твој отров од ракије..
- Што?
- Прво сам два сата возио до куће, а обично ми треба два минута. Онда сам ушао у кућу, како, ко зна, и отишао да пишам, могао сам и напољу, не знам што сам кретен, ал ајд, и кренем да пишам, и..
- И?
- Чекај драмска пауза. Кхм, таман да уђем у купатило, кад ево је Наташа, и лупи ми две шамарчине.
- Хахаххаха, ха, и треба. Чек, што те ошамарила?
- Дошао бих и до тога да ме не прекидаш идиоте. Ништа, одем ја да пишам и одем у собу, кад сам легао, онда сам доживео шок, јеботе, соба играла тетрис, креденац на једну страну, па телевизор, столица, и онда бљесак, и нестане последњи ред, ко да сам дрогиран. Како сам заспао и остатак немам појма, углавном, сањ...
- Ош ти да ми кажеш одакле ти гипс или?
- А то, ма Наташа обрисала што сам пишао, па сам се оклизнуо, и ето.
- Могу да замислим где си пишао, него, ми ћемо данас да наставимо са ракијом, да не рачунам на тебе?
- Рачунај.