U feudalnom Japanu, vojskovožđa koji je ponekad imao vlast i veću od cara. Kod nas tajkun nad tajkunima. Neki tajkun je ubijen, zato što mu je šogun poručio ubistvo. Država grca u dugovima, ali šogunu njegovo. Insajder, i druga crna hronika se pišu po njegovom scenariju. Mišković malo dete za njega. Identitet mu je večito nepoznat, hara iz senke i veliki je vernik, i verski motivi su mu prisutni u svakodnevnom životu. Na lično insistiranje šogun je izostavljen iz filma , "Vidimo se u čitulji" . Kristijan Golubović mu trči po burek i novine. Letuje po destinacijama, za koju retko koja turistička agencija zna da postoje, a zimuje kad mu se skija (danas sutra -nije bitno). On je u svim sferama života pa i fudbalu.....Cleo prešo u Partizan, pa Stojković, pa Ronaldo u Real....(svaka slučajnost ja apsurdna).
Šogun je furo najbolje pičke, još dok su one bile u fazi razvoja. Vozio modele automobila, koji nisu još ni po sajmovima predstavljeni.
Ne može se tek tako postati šogun, to se nasleđuje, ili se napreduje u hijerarhijskoj strukturi, ili kako to pravi šoguni rade, smaknu onog glavnog.
Niko nikad nije video šoguna, al je on video sve i o svemu obavešten.
Razmišljao je više puta da preuzme vlast, ali bi mu onda, kao i svakom super heroju, identitet bio otkriven.....
Šta ćeš da budeš kad porasteš?
Šogun!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.