Sopanđilo
Starinski naziv za dete nemirno, živo, vragolasto.
(dvorac u Nevesinju 1259. godine; sluga Siniša trči kroz dvorac sa korbačem)
Siniša: Milutine, dolaz' ovamo! Aaaa gde je to dete, mater mu bezobraznu! Uja, Miki, da čika bonu!
(kraljica Jelena otvara)
Jelena: Šta vičeš u rano jutro, dvorac se trese!
Siniša: Pa recite mu više, peti put je zapalio Maglič-tvrđavu u mesec dana, straža digla uzbunu, eno već gaze Bugare kod Sofije, pa ne možemo više stići da pogasimo tvrđavu, a kamoli da otkrijemo ko je, pa dajte, uništićemo Bugarsku bez veze.
Jelena: Da se ostaviš ti mog sina, znaš!
Siniša: Pa dajte ga smirite, molim vas ponizno, nije u redu to da radi.
Jelena: Ajde, ajde, šta će dete da radi nego da se igra, dobar je moj Milutin, samo je sopanđilo, ljubi ga majka!
