Partikularni, istorijski sleng. Koristili ga studenti, većinom došljaci iz ruralnih predela, u Studentskom gradu negde šezdesetih godina dvadesetog veka, karakterišući glasno izvođenje soul klasika tih dana, a koji su neretko akcenat stavljali na sintagmu ''so much'', kada je verovatno sledio i pojačan glas, urlik ili krik pevača. Za ove ljude čuti ''so much'' značio je dobro 'lađenje u ćošku, čak i kraj igranke, jer kreće blok pesama na engleskom, koji velikom većinom ne razumeju, a i ta muzika im nije ležala. Izraz ''soubadž'' je iskvareno ''so much'', a njime su označavane kako numere, tako i oni koji su uživali na igrankama uz njih.
Rako (uči infektivne u pola 12 noću) : Stevo, otkud ti, čoče?
Steva (narogušen) : Idi, bre, 'naš kad ću d'odem sledeći put, taman s nekom devojkom stanem da igram, oni okrenu na soubadževe i ona ode kod nekog zalizanog s kožnjakom...___________________________________________________________________
Rako i Steva sede u parku, prolazi neko društvo, uglađeni, doterani, nasmejani...
Rako : ''Viđu ove, po čet'ri reda zuba imaju kad se smiju...''
Steva : ''To su ti glavni soubadževi na igranci one večeri bili...''
