- Нема нешто Кизе, сталне муштерије...
- Нема...
- Нисте чули? 'де живите вас двојица? Киза у болници, сломљена јагодична кост.
- Кажем ја њему прошли викенд, полако са домаћом, љушти поморанџе. Какви, он навалио и...
- Ма јок. Овог пута није алкохол. Прозивао Рему боксера, овај прво није хтео да реагује, знају се одавно. Међутим прекурчило му ваљда па га спаковао једном и елегантно изашао из клуба. Окренуо се само да каже Кизиним ортацима да му изваде језик да се не би угушио. Пажљив младић.

Brate,jel valja ona mala sto sam je sinoc startovao?
Buraz,spakovao bih joj..

Одлазак у ресторан, где су порције превелике, обично се претвори у ноћну мору. Након безуспешног покушаја да се изборите са храном, у тањиру и на тацнама остаје и даље гомила хране. Тада, као по правилу, настаје дискусија о судбини преостале хране. (Ова прича важи само за оне који нередовно или ретко вечерају у ресторану. Богати уопште о томе не расправљају, код њих се подразумева да им се храна спакује)
- Ма, нек' нам спакују.
- Не знам, зар није блам?
- Што је блам, јесмо поштено платили?
- Знам, ал' ми је труба да нам пакују, к'о да смо слепци!
- Како слепци? Имамо право да радимо са нашим стварима шта год хоћемо! Ако треба, бацићемо кучићима, што да им оставимо брдо хране.
- Не знам...
- Молим вас, можете ли остатак да нам упакујете?
- Наравно, ево одмах!
Касније се та храна обично вуче по фрижидеру и на крају заиста баци.

У другој варијанти, у покушају да се избегне 'блам', конобару се објашњава да је то за кућног љубимца. Ова варијанта је ризична, јер надахнути конобар уз храну дода и хрпу оглоданих костију и све заједно спакује.

- Šta radiš to?!
- Gazda, vozim ovu malu što se razvalila kući, malo da joj ga stavim.
- Vidim to jebote, nego, što si je spakov'o u gepek?
- Šta da Vam kažem, profesionalna deformacija.