Spakovati

Одлазак у ресторан, где су порције превелике, обично се претвори у ноћну мору. Након безуспешног покушаја да се изборите са храном, у тањиру и на тацнама остаје и даље гомила хране. Тада, као по правилу, настаје дискусија о судбини преостале хране. (Ова прича важи само за оне који нередовно или ретко вечерају у ресторану. Богати уопште о томе не расправљају, код њих се подразумева да им се храна спакује)
- Ма, нек' нам спакују.
- Не знам, зар није блам?
- Што је блам, јесмо поштено платили?
- Знам, ал' ми је труба да нам пакују, к'о да смо слепци!
- Како слепци? Имамо право да радимо са нашим стварима шта год хоћемо! Ако треба, бацићемо кучићима, што да им оставимо брдо хране.
- Не знам...
- Молим вас, можете ли остатак да нам упакујете?
- Наравно, ево одмах!
Касније се та храна обично вуче по фрижидеру и на крају заиста баци.

У другој варијанти, у покушају да се избегне 'блам', конобару се објашњава да је то за кућног љубимца. Ова варијанта је ризична, јер надахнути конобар уз храну дода и хрпу оглоданих костију и све заједно спакује.