Anoreksicarka osisana na paz.
Međ' nama Srbima, jedini predmet koji je logično izgubiti ili zaturiti. Sve ostalo potpada u domen onostranih misterija iz Trećeg jebenog Oka i neizostavno uključuje kršćenje, prizivanje Svevišnjeg ali i psovanje istog.
- Baba, jes' videla negde onu moju plavu kutiju što uvek držim ispod kreveta i ne dam nikome?
- Pobogu, ćero, kako da je vidim kad je nikom ne daš?! Možda si je zaturila negde...
- Joj, baba, pa nije kutija špenadla da se zaturi negde! Ma, zaboravi, tražiću sama...
- Traži, traži, ćero...( Znam ja šta je dildo, bre, nisam tol'ko matora... )---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Zdravo, draga!
- Zdravo, dragi. 'Ajde, perite ruke obojica, ručak je na stolu...
- Koja obojica, bre?
- Pa, zar nisi iš'o u školu da pokupiš maloga?!
- Jesam, jesam...
- I? Gde je on?
- Tu negde, valjda. Izgubi se, šta li...
- Aman, nije dete špenadla pa da se izgubi samo od sebe, jebem mu oca! :njuš, njuš: Ček', ček...Dođi 'vamo, idiote! Je li...Jes' ti opet svrać'o u kafanu, a?!
- Možda...
- Joooj, brzo trči tamo, nesrećo p'jana, opet si zaboravio dete za šankom, propiće se a da još ni Drugi razred završio nije!
