Međ' nama Srbima, jedini predmet koji je logično izgubiti ili zaturiti. Sve ostalo potpada u domen onostranih misterija iz Trećeg jebenog Oka i neizostavno uključuje kršćenje, prizivanje Svevišnjeg ali i psovanje istog.
- Baba, jes' videla negde onu moju plavu kutiju što uvek držim ispod kreveta i ne dam nikome?
- Pobogu, ćero, kako da je vidim kad je nikom ne daš?! Možda si je zaturila negde...
- Joj, baba, pa nije kutija špenadla da se zaturi negde! Ma, zaboravi, tražiću sama...
- Traži, traži, ćero...( Znam ja šta je dildo, bre, nisam tol'ko matora... )
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Zdravo, draga!
- Zdravo, dragi. 'Ajde, perite ruke obojica, ručak je na stolu...
- Koja obojica, bre?
- Pa, zar nisi iš'o u školu da pokupiš maloga?!
- Jesam, jesam...
- I? Gde je on?
- Tu negde, valjda. Izgubi se, šta li...
- Aman, nije dete špenadla pa da se izgubi samo od sebe, jebem mu oca! :njuš, njuš: Ček', ček...Dođi 'vamo, idiote! Je li...Jes' ti opet svrać'o u kafanu, a?!
- Možda...
- Joooj, brzo trči tamo, nesrećo p'jana, opet si zaboravio dete za šankom, propiće se a da još ni Drugi razred završio nije!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.