Spid bleja

Ako se krećete po andergraund krugovima ili ste ljubitelj opojnih supstanci, postoji verovatnoća da ste makar prisustvovali jednoj od dotičnih. To je bleja, često u formi aftera ali ne i nužno after, koja je karakteristična po tome što su joj glavni i jedini povod i uzrok to što joj ime i naznačava: šmrkanje spida. Najčešće nastaje tako što se grupica poznanika koji se znaju preko sličnih bleja i čije su jedine dodirne tačke njihovi poroci iskombinuje za pozamašnu količinu spida (10+ grama) i okupi kod nekog od njih na gajbi ili vikendici sa jedinim ciljem da ustanovi koliko je droge potrebno za simulaciju predinfarktnog stanja.

Problem je u tome što su po prirodi rada amfetamina (hronična nesanica, povećana energija, pričljivost) i mentalnom sklopu njegovih najvernijih korisnika takve bleje osuđene da potraju i po nekoliko uzastopnih dana bez pauze za čak i sat vremena spavanja što dovodi do nezamislivih šizofrenih cepanja koja mogu da se dogode tokom spid bleje. Uz to, ćomanski kodeks nalaže da je svako ko se šuri ili pije do jaja lik i da je dobrodošao na spid bleju u bilo koje doba dana, pogotovo u slučaju da donosi još gudre ili alkohola. Novi akteri dolaze i odlaze, jedni su nebitni, drugi su lerdiji, sve dok je stara garda primorana da se bore sami sa sobom i "lik pored mene razmatra kako će me izbosti" paranoidnim haludžama dok ne priznaju sebi da je konačno vreme da se ide kući i popije bromazepam (ili pet).

Specifična je po nebuloznim, besmislenim pričama koje se konstantno vrte u krug i ne vode nikud, zastrašujućim urokljivim pogledima i iskrivljenim facama blejača, lažnim moralisanjem i kvazi-dubokoumnim temama i zaključcima o životu, insistiranju da se sluša isključivo tuc-tuc elektronska muzika tokom cele bleje, ogromnim količinama žestokih pića (najčešće rakija i vinjak), marihuane i amfetamina, i najzad kolektivnom paranojom uzrokovanom nedostatkom sna čije se prisustvo pojačano sve više oseti iz sata u sat.

Viljamovka se pije umesto vode, buksne kruže kao pljuge, linija se izvlači na svakih pola sata-sat, psidža ispira mozak, a najistrajnije face bivaju zamandaljene u istoj prostoriji jedni s drugima dva dana i dve noći pijani i drogirani bez trunke sna dok je pitanje vremena ko će prvi da sam sebi prereže grkljan pa je stoga i nepisano pravilo ovih bleja da one gotovo uvek kulminiraju sranjem - tačnije svađom, neretko i tučom između prisutnih oko neke totalne budalaštine. Ali, spid bleja se nikad istinski ne završava, već se samo seli na drugu lokaciju gde je odvode preostali članovi koji su uspeli da sačuvaju svaki po dve moždane ćelije i pokreću je iznova - jer svi znaju da je najveći strah svakog pravog spidomana suočavanje sa činjenicom da žurka jednom mora da se privede kraju.

Sve u svemu, Ivkova Slava za džankije u režiji Dejvida Linča. Jedna izuzetno neprijatna i nezdrava atmosfera, umnogome ako nekim čudom uspete tamo da se zateknete strejt. Ko je bio, shvatiće.