Izađeš van s prijateljima vikendom. Sašiješ se ko majka. Teturaš gore nego zatvorenik nakon grupnog silovanja. Otiđeš u pekaru i uzmeš masni burek da posupa bar 1 promil i zaliješ sve s velikim jogurtom. Nakon po ure stomak počne ispuštati zvukove gore nego iz uklete kuće. Sraćka se nazire i pitanje je hoćeš stić prije nego li budu kaki mudante. Ne vrijedi brzo vozit. Štopat će te pandurija ili ćeš poginut slušajući hit od Tošea Proeskog Krade mi te cesta. Ironično. Sila Boga ne pita. I odeš u javni zahod i misliš se aj bar nije čučavac. Kad ono, daska ispišana, u zahodu ne smrdi nego zaudara. Vidiš da je zahod taman za raširiti ruke ko albatros. Spustiš trenerku i kanaliziraš energiju. I misliš se šta ti je treba da se glupiraš kao nindža ratnik s tim spider walk.
Bar si uspješno osvojio planinu Midoriyamu.
