Knjiški par. Ne iz one knjige koju bi mogao napisati neki dr mr sc. med. i u nju nabacati gomilu stručnih medicinskih izraza i latinskih reči u zagradama, začinjujući sve to još i statističkim izgledima za rađanje sijamskih blizanaca, no radije par iz nekog literarnog uratka sa romantičnim zapletom i "živeli su sretno do kraja svojih dana" epilogom.
Zaista, ništa manje epičan omaž ni ne zaslužuju dvoje mladih i jedrih ljudi koji su postigli tu savršenu sinhronizovanost koraka koja postiđuje i Crvenu Armiju na dan vojne parade, u svom sjaju njenih blistavih bajoneta i ulaštenih čizmi.
Jedno celo koje bi za prostu računsku operaciju deljenja iziskivalo hiruršku intervenciju, toliko je jak taj adheziv što ih spaja i čiji je tačan hemijski sastav verovatno poznat samo Bogu jer znate kako ono kažu, što On sastavi čovek da ne rastavi.
"Dobar dan doktore!"
"Dobar dan!"Dobar d...a ne, ne, jedno po jedno molim vas. Jednu stolicu imamo a ja samo dve ruke, gospođice, moraćete sačekati u ispred."
"Ali, ne razumete. Dopustite da objasnim. Ovo je moja devojka. Ona je tu samo kao...ovaj...moralna podrška recimo? Popravljam zube kod vas već godinama, znate da imam...problem s tim vašim bušilicama. E pa, s tim vidu, nalazim da me njen stisak ruke opušta, pa ako ne bi bio problem...?"
"Mlada dama je tu da vas drži za ruku?""Sad i zauvek."
"Eto vam odgovora."
