Disciplina putem igre.
- Šta ćemo s malin? Ne da ne uči, nego konstantno markira iz škole. A kad je u školi, bolje da ga nema. Svakako me razrednica zove.
- A ništa, tribali bi ga ugurat u neki sport. Da ženske vole sportaše i da, ako bude jako dobar da će uvatit najboljeg komada.
- Istina, posrećilo ti se, hihi.
- Šuti nesrićo, ako Boga znaš. Ja mu mogu reć kako će završit ne bude li se trudia.
- Crkni.
Iskreno, ne znam koji ih se k uopće pita. Nećeš im nametati što će trenirati, ali nešto moraju izabrati; ovo se odnosi na djevojčice (većina su mlitave krave već u srednjoj školi, što je strašno). Od malena ih treba upisati. Pa ne bi u 20-im godinama bili već jednom nogom u grobu.
Probao, ne ide. Jebe se danasnjoj deci za sport. Jedino mi broj tri za sad voli karate. Upisao ga, kupio mu kimono pa ide za sad. Dokle ce, ne zna se. Ovi prije njega nista. Broj 4 mi isto uliva neke nade, videcemo.