Лик у друштву коме није проблем да прави будалу од себе како би забавио друге. Живи живот како би се спрдао, не нервира се ни за шта, и много га заболе што Србија нема море. Радње у његовој глави мистериозније су од тога да ли Оља Бећковић брије ноге, јер због њених црних чарапа које не скида, тешко да ће неко дати одговор на то питање, а реално мала је вероватноћа да њу неко јебе. Он једноставно арчи својим форама, због којих рибе влаже и преко фармерица. Његове форе изазивају поплаву међу ногама напаљених клинки, чије су собе излепљене његовим вицевима, на које се трљају и доживљавају вишеструке оргазме. Али њега боли тукидид, јер је јебени флегма, чудак, који би пре потрошио ролну перфекса дркајући га на длакаве милфаре са редтјуба, него што би увалио свог паламара у један од два слота својих обожаватељки.
Никада не започињите разговор са њим, већ чекајте да он крене, јер уколико ви кренете са спиком, велика је вероватноћа да вас неће слушати ништа и да ће вас кулирати као Хомер Смитерса док му је кењао што је пустио нуклеарну течност у мистериозну реку Спрингфилда.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Poznat mi je jedan takav slučaj. +