
Nema dalje, dolazite do krajnjih granica svojih mogucnosti, 2 ipo meseca neprekidnog pozamasnog i obimnog rada, pauza se pravi samo pre pocetka i posle kraja, svaka greska biva tri puta ispravljena i sve dok niste sigurni da je sve savrseno ni naporan rad nece biti prekinut. Svaki iskusan lenucuga i neradnik je prosao ovo bolno iskustvo.
Baba Mara: Nikolaaaa, stigla je neka alimentacija ili kako se to vec kaze, ali si uglavnom najebo i moras u vojsku.
Nikola: Baba nisam kod kuce i pocepaj tu legitimaciju slobodno.
Baba: Ali covek te je vec cuo i kaze da moras da potpises.
Nikola: Ma reci da cu da malo razmislim, nekih 7 dana.
Baba: Ajde bre manje si se za oktavijana spremao neg sto ces za ovo. Dolazi vamo i potpisi pa da moze covek da ide dalje.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.