
Наш човек,пише србски,зна све од тога ко ради касирку Гоцу ,преко аутомобила,националне и свецке историје до како локалних завера како му комшија Стојан помера међу(иако зна све о њему јер му ради жену) тако и до оних свецких(како је Трамп Путинов човек).
-Нема ти бољег аута од њемачког то ти ја кажем возио сам више различитих марки него што сам мачки собалио!
(Једини ауто који је икад возио а да није његов стојадин је комшин голф)
--------------------------------------------------------------------------
То ти ја најбоље знам!
(Први пут чуо у животу за фотон). --------------------------------------------------------------------------
Само ти гледај имају арапи-кинези,турци и остали сву земљу да на загаде и пород затру!
(Флаше од пестицида баца на њиву крај пута)
--------------------------------------------------------------------------
Сује власт и што пљачка државу.
(Тера сина у политику каже" узми колко стигнеш ионако је народ увек био гладан и глуп")
--------------------------------------------------------------------------
Каже зна све о политици.
(Гласа за друге само зато што су му ови садашњи досадили)
--------------------------------------------------------------------------
Смеје се жени што пролива воду за сином кад иде са полаже испит.
(Иде код врачаре да му клетвом скине сало јер мисли да му је толики стомак од урока)
--------------------------------------------------------------------------
Отишао да обиђе ташту у болници.
(Жена се онесвестила од воња и испарења лука и ракије)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.