Prosečan Srbin Ruse doživljava kao našu pravoslavnu, slovensku braću. Oni, poput nas, dolaze sa Karpata...ili tako neke slične planinčine. Oni se krste sa tri prsta. Oni, baš kao i mi, imaju patrijarha svog gospodina. Oni nas nikada nisu bombardovali. Mi smo ista krv, isto seme, ista vera. Oni nas nikada nisu zajebali...osim onih par puta kad jesu. Oni imaju sneg, votku i pisce. Mi imamo manje snega, manje votke (što uspešno nadoknadjujemo viškom rakije) i manje pisaca, što je i normalno, s obzirom da smo mi njihova mladja braća. Oni nikada nisu imali Klintona majkumujebem, niti ovog čadjavog što je alav na tudju naftu, a pritom se i njima jedna velika država raspala na pun kurac malih, koje opet, sve zajedno više ni tom kurcu ne valjaju...osim naravno Rusije.
Prema tome, sasvim je jasno zašto prosečan Srbin živi u uverenju da osim maternjeg, on od rodjenja ima sve predispozicije da govori i ruski. Uostalom, ruski i zvuči tako nekako...srpski.
Pobogu, pa zar je teško tražiti spičku da zakuriš (da me proste ova deca).
Svetlana: Kak tvoja familiя, Prvoslav?
Prvoslav /prebacuje u ćirilica moud
Prvoslav: Dobro su, nisu loše...ćale penzionjut, majka teškou boulijesna.
