
Оно што кажеш некоме кога не можеш видјети ни нацртаног. Психолози би рекли - реакциона формација. Учтиво се претвараш да ти је драго што видиш неког лутора прљавог ког би најрадије тукао летвама, да виде људи да си из фине куће и васпитан лијепо. Често при изговарању ове фразе и интерес игра значајну улогу.
- Ма не, њега треба везати за дрво у џунгли па да га дивље бештије растргају кутњацима. Јебо га ћаћа покварени, пола града је покрао за само два мандата. Средио да ми кума отпусте са посла само зато јер је двапут дошао пијан. И то мого је да хода док га колега придржава.
- Јебло му пашче матер. Такви почну да шверцују дуван чим се први метак испали. Као да је из зоналне плаценте рођен.
(отварају се врата полупразне кафане)
- Добар, добар дан, господо. Како ваше гладне главе издржавају данашњи дан, хе хе?
- Бог ти добро дао!
- Здраво, градоначелниче! Срећне очи што те виде. Реци ми оће ли бити посла за оног мог несретника? Вратио се са дипломом у Ерцеговину и идаље на бироу. Може ли се шта средити? Сједи да кафу попијемо.
- Па могао бих на неких 10 минута засјести претпостављам. Тренутно нема радних мјеста, мој Табаковићу, али полако, убацићу га неђе догодине. Нек туца камен малиша дотад, ваша фамеља је увијек била врсна у тијем пословима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.