Кошарка која то сигурно није. Гледали филм или уживо, ако познајете овај спорт бар мало, час ћете се смејати, час ћете плакати, јер то не треба тако да изгледа! Сан сваког првака је да попут филмског хероја од паћеника постане главна фаца у школи. Замисли-улазиш у тим као 12. играч накнадно јер је један играч одустао. Касниш на први тренинг, сви те гледају у фазону "ко је овог пустио овде". Шорц ти је велик, и смешан си као Елмер. Прва звезда тима-бек шутер и његов најбоњи друг(фаца на рачун оног другог), приговарају тренеру, строгом маторцу који ће ућуткати ову двојицу. Касније ће се испоставити да је матори поштен и легенда школе пуних 30 година и да му директор који не воли спорт не може ништа. Директор је огорчен због лоших оцена звезде тима и осталих небитних играча.
Е да се вратимо на тебе. Ти си мршуљав и паметан дечко. Имаш само кеву и млађу сестру или си јединац. Она конта да ти добро играш баскет, али никако не смеш да запоставиш школу. Очекује од тебе да упишеш најбољи колеџ јер растураш математику. Стидљив си и ложиш се на једну штреберку плавушу која је уједно и најбоља пичка у школи, али то нико не конта до пре крај. Као што тебе зајебавају саиграчи, тако њу зајебавају две главне чирлидерсице, званично најбоље рибе у школи. Једна је пичка од звезде тима, а друга је од оног другог. Обе су плавуше. Поред твоје рибе оне трпају и зализаног штреберка са наочарима, јер су надмене и лоше особе. Уједно и твоја будућа девојчица има своју "бфф" која је за нијансу лошија од твоје будуће, и за нијансу боља од оне две. Она је углавном бринета, мада може бити и плавуша и симпатише се са твојим најбољим другом, за нијансу лошијом верзијом тебе.
Већ на првом тренингу показујеш потенцијал избацујући фацу финтом. Сезона је почела, хала је увек пуна, играте само на домаћем терену. Ваши резултати излазе у новинама. Губите стално јер је звезда тима себичан. На пола сезоне услед повреде једног од саиграча улазиш и правиш преокрет. После те победе сви те гледају другим очима, осим сујетне звезде тима и оног другог. На једном тренингу ћеш му чак и разбити нос лоптом, наравно случајно, јер си ти добар. Временом преузимаш улогу главног играча тима, он пада у сенку и услед несугласица са тренером напушта тим. Његов зајебани ћале који се увек дерња са трибина га преписује у другу школу. Почињете да побећујете у серији. Она главна чирлидерсица почиње да јури тебе, али она тебе не занима јер си заљубљен у ону малу.
Долази финале. Еуфорија је у целој школи. Опет играте на домаћем терену. Бивша звезда вашег тима је сад ваш противник. За разлику од претходних убедљивих победа, сад убедљиво губите на полувремену. Онако покуњеним матори вам диже морал причајући о невероватном путу до финала и да сад не смете да одустанете. И наравно у другом полуврему ситуација се мења. Сипате из свих позиција, а приказује се само мењање резултата на семафору јер нико од глумаца није способан да убаци лопту у кош. Остало је тек неколико секунди, два разлике за противнике, лопта за вас.Преузимаш одговорност, добијаш лопту и у сцени која траје око минут и по шутираш, пролази ти цео филм кроз главу и убацујеш тројку за победу. Победа је ваша, пукли су к’о флаша! Сви скачу на тебе, ти мислиш на њу.
После утакмице разговараш са њом. Она хвали твоју партију, ти је зовеш да изађете. Она прихвата. Неће бити јебачине, пољубићеш је пред растанак, али ти си то и хтео, ниси ти као остали. Она чирлидерсица би ти дала, али теби то ништа не значи.
У пракси то изгледа другачије. И даље постоји звезда тима, пропали кошаркаш из четврте године. Остатак тима су његови ортаци који немају везе са кошарком и који су ту да не би ишли на часове док су "тренинзи" у току. Други разлог је и то што хоће да се олеше кад изађу заједно на Купу толеранције или неком другом "такмичењу". И даље постоји првак који растура баскет, али не улази. Нема шансе и да се неко повреди, неће добити лопту. Тренер се не пита јер је обично то професор српског, немачког или нечег трећег, ређе физичког, и то је човек који се најмање на свету разуме у спорт. И да, нити вас ко гледа, нит' сте занимљиви девојкама у школи. Обично нико ни не зна да постојите.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Malo si odužio u prvom delu-nisam mogao već da se petljam stereotipom pa sam negde posle sredine prešao na primer koji je "naš"...;)+
Ti covek da pises za neke novce.+++
Sve pohvale od mene ++
dobro u pocetku sam se malo zbrkao, nisam video da je u pitanju americki film
И мени се чини да је мало преопширно, али нисам знао шта да избацим. Свака реченица ми је битна.
Хвала на похвалама.
Kad dođeš u novu školu, obavezno na prvu lupi najveću facu... Možda se sruši :)
...и наравно на полувремену улази твој пас који ти даје асистенцију за победу...има и то...+
Прочитах све. Интересантно. Ја сам имао такву ситуацију у основној школи, у средњој није ни било кошаркашког тима. Тренер је тачно био, сада већ покојни, професор српског.
Плушчина за дефиницију.
Džimi, taman posla da si rekao da nisi sve pročitao(kao ja-u suštini par zadnjih redova sam pretrčao)...;))))
Jbt, dobro je, ali si ga malo prerastegao