Košarka koja to sigurno nije. Gledali film ili uživo, ako poznajete ovaj sport bar malo, čas ćete se smejati, čas ćete plakati, jer to ne treba tako da izgleda! San svakog prvaka je da poput filmskog heroja od paćenika postane glavna faca u školi. Zamisli-ulaziš u tim kao 12. igrač naknadno jer je jedan igrač odustao. Kasniš na prvi trening, svi te gledaju u fazonu "ko je ovog pustio ovde". Šorc ti je velik, i smešan si kao Elmer. Prva zvezda tima-bek šuter i njegov najbonji drug(faca na račun onog drugog), prigovaraju treneru, strogom matorcu koji će ućutkati ovu dvojicu. Kasnije će se ispostaviti da je matori pošten i legenda škole punih 30 godina i da mu direktor koji ne voli sport ne može ništa. Direktor je ogorčen zbog loših ocena zvezde tima i ostalih nebitnih igrača.
E da se vratimo na tebe. Ti si mršuljav i pametan dečko. Imaš samo kevu i mlađu sestru ili si jedinac. Ona konta da ti dobro igraš basket, ali nikako ne smeš da zapostaviš školu. Očekuje od tebe da upišeš najbolji koledž jer rasturaš matematiku. Stidljiv si i ložiš se na jednu štreberku plavušu koja je ujedno i najbolja pička u školi, ali to niko ne konta do pre kraj. Kao što tebe zajebavaju saigrači, tako nju zajebavaju dve glavne čirlidersice, zvanično najbolje ribe u školi. Jedna je pička od zvezde tima, a druga je od onog drugog. Obe su plavuše. Pored tvoje ribe one trpaju i zalizanog štreberka sa naočarima, jer su nadmene i loše osobe. Ujedno i tvoja buduća devojčica ima svoju "bff" koja je za nijansu lošija od tvoje buduće, i za nijansu bolja od one dve. Ona je uglavnom brineta, mada može biti i plavuša i simpatiše se sa tvojim najboljim drugom, za nijansu lošijom verzijom tebe.
Već na prvom treningu pokazuješ potencijal izbacujući facu fintom. Sezona je počela, hala je uvek puna, igrate samo na domaćem terenu. Vaši rezultati izlaze u novinama. Gubite stalno jer je zvezda tima sebičan. Na pola sezone usled povrede jednog od saigrača ulaziš i praviš preokret. Posle te pobede svi te gledaju drugim očima, osim sujetne zvezde tima i onog drugog. Na jednom treningu ćeš mu čak i razbiti nos loptom, naravno slučajno, jer si ti dobar. Vremenom preuzimaš ulogu glavnog igrača tima, on pada u senku i usled nesuglasica sa trenerom napušta tim. Njegov zajebani ćale koji se uvek dernja sa tribina ga prepisuje u drugu školu. Počinjete da pobećujete u seriji. Ona glavna čirlidersica počinje da juri tebe, ali ona tebe ne zanima jer si zaljubljen u onu malu.
Dolazi finale. Euforija je u celoj školi. Opet igrate na domaćem terenu. Bivša zvezda vašeg tima je sad vaš protivnik. Za razliku od prethodnih ubedljivih pobeda, sad ubedljivo gubite na poluvremenu. Onako pokunjenim matori vam diže moral pričajući o neverovatnom putu do finala i da sad ne smete da odustanete. I naravno u drugom poluvremu situacija se menja. Sipate iz svih pozicija, a prikazuje se samo menjanje rezultata na semaforu jer niko od glumaca nije sposoban da ubaci loptu u koš. Ostalo je tek nekoliko sekundi, dva razlike za protivnike, lopta za vas.Preuzimaš odgovornost, dobijaš loptu i u sceni koja traje oko minut i po šutiraš, prolazi ti ceo film kroz glavu i ubacuješ trojku za pobedu. Pobeda je vaša, pukli su k’o flaša! Svi skaču na tebe, ti misliš na nju.
Posle utakmice razgovaraš sa njom. Ona hvali tvoju partiju, ti je zoveš da izađete. Ona prihvata. Neće biti jebačine, poljubićeš je pred rastanak, ali ti si to i hteo, nisi ti kao ostali. Ona čirlidersica bi ti dala, ali tebi to ništa ne znači.
U praksi to izgleda drugačije. I dalje postoji zvezda tima, propali košarkaš iz četvrte godine. Ostatak tima su njegovi ortaci koji nemaju veze sa košarkom i koji su tu da ne bi išli na časove dok su "treninzi" u toku. Drugi razlog je i to što hoće da se oleše kad izađu zajedno na Kupu tolerancije ili nekom drugom "takmičenju". I dalje postoji prvak koji rastura basket, ali ne ulazi. Nema šanse i da se neko povredi, neće dobiti loptu. Trener se ne pita jer je obično to profesor srpskog, nemačkog ili nečeg trećeg, ređe fizičkog, i to je čovek koji se najmanje na svetu razume u sport. I da, niti vas ko gleda, nit' ste zanimljivi devojkama u školi. Obično niko ni ne zna da postojite.
