Kada čovek koji je do guše u dugovima, a samo mu nos viri iz mulja u kome živi ode u mesaru i zaduži se za prase i jagnje jer mu dolazi bogata rodbina iz Amerike.
Potom pozove ceo komšiluk da pojedu prasetinu i jagnjetinu a zaduži se u ribarnici i prodavnici zdrave hrane jer je rodbina iz Amerike od reda prešla u vegetarijance ili u već neku novu sektu koja ne jede meso.
Najljubaznije sasluša njihove razmetljive priče o novoj kući, privatnoj školi za Nika ( misle Nikolu) i visokom standardu, itd....
Potom upali Ladu i pozove još tri taksija da potovare gomile kolonijalnih sitnica koje su ovde pokupovali i o svom trošku ih preveze do aerodroma.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
E,al' kad takvi počnu da kukaju kako teško žive...
+