Osobina većine srbskih biznismena, ogleda se u jedinstvenom odnosu sa klijentima u svetu koji počiva na pravilu: "on je bre došo kod mene u kuću i mora da me poštuje, ako mu se ne sviđa nek si ide, ako neće on da kupi ima ko oće neću da propadnem za jednog kupca" Svi ovakvi biznismeni poseduju jaku svest o svojoj vrednosti i pravima kao gazde, i stalno podsećaju svoje radnike ko je gazda, čak i kada su upitanju stručnjaci koji su završili fakultet za razliku od gazde koji je mašin-bravar u pokušaju.
Gazda sedi u kafani ispija vinjake i kalkulise, zvoni telefon
A, šta, nemoze, uzo si šta me sad birga što ti ne odgorvara.... a šta kazes nisi to naručio, pa sto ne gledaš.... a šta moram ne moram bre ništa.. ma nemoj koristio si pa sad da mi vratiš... šta ne trebati neznaš ni čemu sluzi nisi mogo da koristiš, ma otkud ja znam šta ti treba... idi bre u kurac...
Ulazi u kancelariju
-Aj bre pa ti si sad našo da jedeš, pa jer sad pauza za ručak, zasmrdeo si celu kancelariju na salamu izađi napole pa jedi
-Gazda pa moram i ja da jedem, radim od jutra, a i mi nemamo određeno vreme za ručak
-Šta me bre briga niko nista ne radi samo jedete i zevzecite se
-Pa nema završili smo sve što imamo
-Šta me bre briga nađite nešto pa radite, za šta vas plaćam, svima 10% od plate, pa ćete da imate šta da radite.
