
Чудна сорта. Примерице, моја баба - има oko 145 година и није се устала из фотеље од уставних промена СФРЈ '74. У истој фотељи од онда седи. Не може више да се разфвоји од фотеље. Настала симбиоза између бабе и фотеље.
Иако веома стара, главна у породици. Има највећу собу, нон стоп соли памет свима и не да паре! Крвоток јој стоји, само се некад мало покрене кад се устане.
Дођем јој у посету, а она онако гледа ме у очи и дише намерно, ко да ми се руга онако ''Гле ме, још сам жива''.
Што је старија, све се боље држи. Све гледам оће ли јој опет зуби почет раст и да не би опет у пубертет ушла. Све си замишљам да ћу доћ једном у собу, а баба спрејем по соби графите црта.
Нон стоп ју зову неке бабе, да иде на забаве с пензионерима. Вероватно на неки афтер-крематориј-парти.
И да.. Неће да кува нормалне ствари, него у супу стави неке пилеће главе. Колико ми се пута знало догодит да отворим лонац, па забуном кажем ''Добар дан!'' јер ме пиле у очи гледа.
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Odlično si ga napisao nekako. +
hahahahhahahaa, dobar dan pileća glavo...
Istina! Prava istina. +
хвала свима =)
Čudan ti je ovaj jezik nešto... :)
Defka, inače, dobra.