Skoro ista stvar, samo što je srpski kulji i pruža ti mogućnost da uživaš u nekim sitnim zadovoljstvima kojih kod amerikanaca uglavnom nema.
Prvo, kod amerikanaca postoji pravilo čišćenja lopte, tako da ti je džabe ako si dobar skakač u odbrani, jer moraš da uhvatiš loptu i izađeš iz reketa, pa tek onda imaš pravo da gađaš na koš. Ako si grogi i ne igra ti se, ovo može da predstavlja posebno smaranje kad puštaš nekog da te pobedi samo da bi završio meč i seo da se odmoriš.
Drugo, postoji pravilo da onaj koji primi koš dobija napad. Znači, ne možeš, kao kod nas, da uživaš u situaciji kad razbijaš nekog i pomeriš mu dupe tako što vežeš 10 poena zaredom. Takođe, ni onaj kome se ne igra ne može samo da stoji i da mu pune koš. Mora da igra, jebiga.
Treće, i najbitnije, kod nas nema crnaca koji skaču kao nenormalni i igraju kao drogirani, kojima verovatno ne bi mogao 2 koša da daš, već možeš da igraš sa normalnim ljudima na miru.
Dok ne dođu cigani.
Ма, јесу њихова боља, објективно. :) Али наша су си саша. :))
Дефиниши ''Послати по бурек''. :))
Не знаш шта значи или мислиш да би требало да буде дефинисано?
Ма, мислио сам да није дефинисано. :))
Ал' сад видим да јесте.
Američki mu dođe realniji, zato što protivniku ne dozvoljavaš da uđe u seriju...
Mada, volim da igram i po naški i po njihovom. :)
I da, naravno u američkom se lopta izvodi sa centra (ako igrate 1+ na 1+) :)
Ajnstajne izvodi se sa trojke...kao da je cistis. Tj. stanes iza trojke i protivnik ti doda loptu,tada zapocinjes napad. xD Meni su americka pravila bolja,jer vise lice na kosarku. Bolji skakaci recimo ne mogu samo da stoje u reketu i daju ti koseve,dok isto tako suteri ne mogu da te guze sa trojke....
Ми када играмо један на један онда излазимо из рекета,
Иначе када се игра 3 на 3, онда су правила следећа:
Након поена се изводи под кош и то изводии екипа која је постигла кош, фаул и аут се изводе са стране, игра се на једном кошу наравно, и да.... Не злази се из рекета...
Е Џиме Џиме ...
Прошлог лета у САД-у, изађемо зет и ја да играмо баскет на неки оближњи терен где се скупљају, а ко други но црнци , наравно. тамо постоје две групе црнаца баскеташа. Они што играју осредње и труде се, и они што играју много добро, али неће да играју одбрану. Играмо нас двојица против једног црнца са неком растафари фризуром и неки дебели латинос и мени се падне да чувам овог црњу (био је моје висине , негде око 180цм). Први напад добијем ја лопту испод коша , исцимам га и пошаљем га по бурек , али зато од следећег напада... Кад се осили лик , па још ће и да куца преко мене(?!)
Иначе , баскет је за њих много више од спорта. Мој зет(наш човек, наравно) играо је са њима 5 на 5 преко целог терена. Прво, једну лопту му нису бацили. Друго, ко добије лопту, иде до краја, па макара да нема појма. Треће, одбрану немају намеру да играју. Само знају да се разбацују около неким тупавим бескорисним фазонима.
Што се тиче правила, њихова су боља. Ни сам не знам колико ми се пута деси да ме неко победи 1-1 и да ми 11 коша испод обруча сам , само зато што ме неће шут.
Е , и плус за дефиницију.