"...tako isto i ja postadoh malen, kako bih te kroz poniznost svoju mogao uzdići u visine, odakle si pao, bačen u ovu jamu".
Sećam se tog dana koji će upotpuniti moju biografiju. Neka ljudi pročitaju kako su mi kamuflažom zamaskirali oči i pretvorili u zoofila koji od svih živuljki najveću pažnju posvećuje orlu.
Reći će neko "srpska posla", a iz ugla običnih smrtnika, to je samo "jedna čudna, bezazlena scena koja samo kod nas može da se razvije u komediju". I svi se smeju, neki kažu da je to skandal. I svi misle da sam Ja, zapravo, On, a otkad su mi uništili život više ni za sebe ne mogu reći ko sam.
X: Slušaj! Vidiš ovu sliku što se nalazi na svakom bogovom ćošku?
Y: Vidim. I šta s njom?
X: Taj čovek je opasnost. Ščuo? Možda nas baš sad posmatra. On ne treba biti ovde jer mu je zabranjeno zato što je već nešto pojeb'o... pitaj kurac. Razumeš?
Y: Jasno, bre.
X: Ajmo, sledeći... Štakojikurac? (okreće se ka Y-u) Je l' ti reče da nas možda posmatra?
Y: Hehe, vragolan jedan, dobar mu je pokušaj. Aj, na levo krug i fajront.
Z: Ali, ljudi, ja sam mas...
Y: Ma napolje, pernati. Mrš.GLAVNA VEST DANA
Izbacili maskotu Orla iz Arene, mislili da je Troicki.
