-Шта би било кад би било-

Косовски бој (15.6.1389)
Турци су по веома повољној цени набавили од кинеза на изглед чврсто и добро урађено оружије. Изгледало је као невиђено добар посао..
Проблеми су почели када су опробали своје оружије на косову против храбре СРПСКЕ војске.. Тада су схватили да су преварени и да су у оштрице мачева направљене од танког алуминијума а штитови од воска.. Настао је масовни покољ турака на косову..

Након овог догађаја турци су објавили рат кинезима..

-Ћале, не знаш колико ми је мало фалило да положим, да онај скот није лоше паркирао положио бих ко од шале. Сад бих ишао по возачку, спремао бих се и Марију да провозам колицима по граду...
-Немој ми сад ту шта би било кад би било, него гледај да следећи пут положиш, није то џаба.

Година је 2097., Земља је доживела праву катастрофу у којој је погинуло скоро 40% светске популације, али Срби су на врхунцу и економски и политички и културолошки. Испрцали смо се к'о зечеви и намножили на 270 милиона што представља 2/3 укупног становништва Европе.

На власти је Томислав IV Николић. Народ га поштује као човека и интелектуалца - говори чак 17 језика међу којима није енглески. Наследно, каже. Главни претедент на престо је Стипе Тадић, одгојен у породичној кући у Далмацији. Но, борба за власт је фер и отворена, баш како доликује земљи попут Србије.

Након страшне катастрофе, Срби су брзо изградили јаку и цењену државу. Баш као Немци, само што нас воле. Америка у част Србије једном годишње обори свој невидљиви авион. Руси нас моле да прихватимо њихов поклон у виду бесплатне нафте и гаса, али ми ионако не знамо шта ћемо са силним сибирским фабрикама. На Олимпијади се увек прво износи српска застава уз интонирање химне. Срби ии Албанци се више не мрзе, а и зашто би? Они нама данак, ми њих не дирамо и сви срећни. Комшије се не свађају јер свако има много земље. Та, мала ли је Европа!?

Постапокалиптични Срби нешто не воле своје претке. Кажу, живели у греху, а то не ваља. Једино воле вукајлијаше. Њихови греси су разумљиви сваком јебачу, а без јебача нема ни 270 милиона људи. У центру Београда каизенов 7 метара високи кип, са златним словима урезаниим натписом 'Ја Јемен!'. Ту се редовно окупљају млади вукајлијаши. Вукајлија и даље постоји, додуше као институција, а дефинисање је предмет у школама. Звезда, Партизан и Војводина доминирају Лигом шампиона, Доњи Срем Лигом Европе.

Све у свему, утопијски живот наших потомака чија је просечна плата једнака годишњем приходу Швајцарске националне банке. Већина се слаже да им је помало досадно када је све угодно, али опуштено кроз спорт и Вуку трошкаре тих тристотињак година што им је Бог дао.

- Brate znao sam da me sa tribina gledaju ovi iz Intera i kurac, počele noge da mi se tresu tako da sam jebeni penal šutnuo gore od Ramosa. Kad kažem gore mislim u pravom smislu te reči, i jebene tribine sam prebacio...

- Ne cimaj se matori jebeš ga, jes da si mogao da igraš i ti protiv Partizana al glavu gore i pogled napred život ide dalje drumovi te vode...

- Jel to ona od Gorana Vukošić?

- Ma nosi se bre kretenu ja ti pomažem ti se debilišeš. Možda i bolje što nisi u Italiju otišao jebeš mi mater tamo bi te ubili zbog tvoje intaligencije... Penzionisaćeš se ti u toj vukojebini!