Rečenica koju goristimo da opišemo najveću moguću glupost izrečenu u našem prisustvu. Vrh gluposti. Da postoji nagrada za izrečene gluposti ta bi je usvojila. I to nekoliko puta za redom. Prilikom govorenja ove fraze, kod onoga koji je govori pomešana su osećanja. Pre svega čuđenje što je dotični glupan preživeo, jer je očekivano da se otvori zemlja pod njim ili bar da ga pogodi grom. Zatim može se pojaviti ushićenje, jer je dotični izvalio glupost a ništa se nije desilo. Mada najčešće se rađa gnev i ljutnja, jer taj glupan prolazi nekažnjeno...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.