Neizostavno pitanje među današnjom omladinom prilikom upoznavanja, najkasnije desetak minuta od početka istog. Na top listi pitanja rezervisanih za upoznavanje, dešava se da pretekne i "kako se zoveš?". Jednostavno, kod većine studirati znači biti samosvestan, urban, jednom rečju car, automatski pametniji od drugih, pa makar i ako si upisao Megatrend u Maloj Moštanici, istureno odeljenje u osnovnoj školi. Nebitno gde, šta, zbog čega i na koji način si upisao, pa i da si već treći put druga godina.
Oni koji pitaju "šta studiraš" umesto "šta radiš u životu", odričan odgovor doživljavaju poput neke vrste šoka, jer njihovi umovi nemaju opciju za mogućnost prihvatanja takvog odgovora.
Nakon petominutnog razgovora gde sam pokazao da poznajem padeže, opštu kulturu i površno istoriju.
Ana, Bojana i ja.
Ana: "E, da, čoveče, u pravu si, Boj na Kosovu je bio 1389.! Ja sve ubeđena bila da je 1500 neke. A šta studiraš?",
Ja: "Ništa!",
Ana: " (uz "nemoj da me ložiš" kez) Ma, daj, nemoj da nas zezaš! Bojana, on kaže da ništa ne studira.",
Bojana: " (isti kez) Ma, pusti ga, loži te." ,
Ja: "Najozbiljnije, ne studiram, radim. Šta vas dve studirate?",
Ana: "Ne verujem ti, ali nema veze. Ja sam na Megatrendu, severnoafrički menadžment, sad obnavljam prvu.",
Bojana: "Ana, on nas loži, sigurno nešto studira. E, a ja sam na višoj poslovnoj, nikako da se izborim sa drugom." ,
Ja: "Hm... Ma, boli vas uvo za faks, bitno vam je da su vam guzice u BGu i da ne morate prstom da mrdate, je l' tako?",
Ana: "Seljačino! (a u sebi "Nije da nije...")...
