Ako u Americi ne postoji institucija besplatnog ručka (There is no such thing like a free lunch), onda u Srbiji (i okolnim zemljama sličnog tipa) ne postoji institucija besplatnog piva. Iako s ponosom ističemo da nismo Nemci, ili ne daj Bože Slovenci pa da svako plaća svoje piće, činjenica je da prihvatajući nečije besplatno pivo kod nas, ti oberučke prihvataš njegovu vascelu sudbinu, usud i muku što je Alderšot prodao za od nula do dva, a to sve naravno, utiče na tvoj mozak, koji je i onako u Srbiji (a i u okolnim zemljama slilčnog tipa) deficitaran.
- Na moj račun...insistiram...
- Ne, bata Šule, taman posla...
- Eeeeeeeeej, ma insistiram...
(posle 5 minuta)
- ...onu jabuku od pet metara, pa okrenem kurblu i vrtim, vrtim, a Staniša visi i kuka: "Jebi mi, Mile, i ti ženu, pa da smo kvit..."
