
Након сахране, током вечере, фраза коју родбина и пријатељи покојника користе да опишу ништавност човека у времену и простору.
Живорад: Е мој Милутине (уздах). Умр'о наш Љубиша ко да никад' није ни постој'о.
Милутин: Јесте мооој Живораде. Видиш шта ти је човек? Данас јесте сутра није (просипа мало ракије на под).
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Ne pamtim da sam ovoliko pluseva u nizu dao. Mnogo finih definicija u poslednja 24h.
Saglasna. +
I posle ja provirujem iza drveta, uhodim i tako to...
Pa rekoh ti.. Pratim i ja tebe.
Valja, +
pa jes tako