Rečenica sredovečnih pripadnica ženskog pola, kojom se uz srkanje kafe ili ćućanje bonbona u frizerskom salonu završava još jedna tragična životna priča. Dinamika naratora je najčešće tempirana na vreme trajanja minivala pod haubom.
Inače, čitav razgovor mogu da isprate samo osobe sa naprednim veštinama razlikovanja "izuzetno" od "manje, ali ipak vrlo" bitnih podataka.
(skraćena verzija)
"Juče dok sam tresla tepihe u dvorištu, naiđe komšinica Stana. Kaže da joj je njen sin Marko, što se oženio malom od Pera Jovića što je radio kao vozač kod vojske, kukavac izgubio nogu u udesu pa se prevremeno penzionisao, sreća ta mala mu je zlatna, a i dobro se udala. Ma ni Marko nije loš, završio je višu u Beogradu, ima dobar posao, njegovi mu nadogradili sprat kuće, šta bi više, ja nisam ni kašiku imala kad sam se udala!
I eto Marko ima druga čiji otac radi u SUP-u, još malo mu je čini mi se ostalo do penzije, reče mi moj Stojan da oni imaju onaj benificirani staž, kako li se kaže, kao i kontrolori leta, mada isto oni u francuskoj stalno nešto štrajkuju, ko zna jel to istina.
I kaže mi Stana, evo i sad sam se naježila kad se setim, da je mali od Mitra Perovića iz opštine ipak od droge umro. Našli ga, kaže, u sobi, obučen je legao u krevet i nije se probudio. Daleko bilo..."
(srk slađe) "Šta ti je život, kap vode na dlanu...
De mi mala dodaj taj jedan bonbon od višnje."
