Kroše u glavu nadrkanom pajvanu, kome ne možeš da objasniš da šipov ne može da plodi zvisku. Iako bi ti svaki drug racionlnog mislećeg aparata preporučio da je sa takvim ljudima moguće raditi u okvirima istočne filozofije i zen budizma i da ništa nije genetski predodređeno, da je sve uticaj okoline koja oblikuje čoveka, jedina stvar koja može da proizvede efekat trogodišnjeg asketskog života u vrhovima himalaja i konfučijanskog spoznanja apsolutne istine, a traje obrnuto-srazmerno kraće od tog tantalskog procesa, je bruslijevki udarac u levu slepoočnicu. Na kraju krajeva, saznanje do koga dolaze ti monasi posle tri godina meditacije pod drvetom i saznanje dotičnog pajvana posle stabilizacije je verovatno u pogledu audio-vizuelnog ekstatičnog doživljaja u mnogome slično.
