Stadijum depresije

Low: Osećaš bedak, uglavnom zato što si ostavljen. Nadolazi uglavnom u periodima teških opijanja i trajanjem veze ne duže od 2 meseca. Koju god ljubavnu pesmu da čuješ, naročito ako je teški narodnjak, lupaš glavom o sto, kukaš što te ostavio/la, grliš prvog do sebe i pričaš kako je život za tebe gotov. Prolazi sa mamurlukom i/ili krljanjem u wc-u s prvom osobom suprotnog pola koja je spremna da iskoristi situaciju.

Medium: Javlja se u dva slučaja-kad izadješ iz duge veze i kad duži vremenski period nemaš dečka/devojku. Odlikuje je česta promena raspoloženja, od pljuvanja svega što je suprotnog pola do kukanja kako si sam (opet) i kako ćeš da završiš sa 26 mačaka kojima ćeš da pleteš džempere. Uglavnom se odstranjuje lekovima. Još uvek nemaš samoubilački nagon.

Hard: Nema veze sa raskidima, sa time što si sam, u stvari, nema veze ni sa čim. Uglavnom, shvatio si suštinu kosmogonije i da ovaj svet nije savršen, sve je tmurno, ljudi su zli i ne može da te podigne ni ekstazi u kombinaciji sa seksom sa dva savršeno izvajana tela suprotnog pola (ili istog, šta god preferiraš). Kurt Kobejn bi ti pozavideo. Razmišljaš da li je bolje da ubaciš prst u pokvareni šteker ili da se udaviš u kadi.