Oličenje velike snage, temeljne građe, ali i velike pozadine.
Rasa konja poznata po izuzetnoj snazi, uglavnom služi za vuču teških kola po brdskim predelima. Ima široki zadnji trap, što je poslužilo kao mera za veličinu pozadine i kod ljudskog roda.
A: - Juče sam visio na vratima busa, ne mogu da prođem od nekog tipa. Širi nego duži, ima dupe k'o štajerski konj.
A evo i (pozajmljenog) opisa Beograda, iz ne tako daleke prošlosti:
… Tandrče stari tramvaj-sandučara "dvojka" niz Nemanjinu ulicu, ponekad zvoni (pravo zvono), a debeli štajerski konji vuku pretovarena kola uzbrdo prema "Slaviji", kopite im zvone i bacaju varnice... Oštrači svega i svačega zajedno sa krpađijama svega metalnog (nije bilo jeftine plastike) - pozivaju domaćice i služavke, pevajući po dvorištima svoje poruke...Vredni "šiptari" testerišu ručno drva i ubacuju ugalj u podrum, za čaj, hranu i neki sitniš (nije bilo uvredljivo) ... U našem dvorištu preko sto dece, svih uzrasta, galami i igra se u grupama (jbg, nije bilo elektronike, a matorci nisu držali pse, pravili su decu)... Pa, onda ćevapi i malina kod "Malog Pariza" i šetnja po parku "kod Manježa"... Ponekad, gledanje pravih parobroda-točkaša na Savi i Dunavu kako mučno vuku šlepove (nizbrdo im je malko lakše bilo)...
