Čak i u šali pominjanje ovoga roditeljima, dedama i babama izaziva najgore kletve, optužbe, prizivanje svetitelja u ispomoć od te nečastive reči.
Sin (u šali): "E, a stari, da je tebe posaljem u starački dom? Biće ti dobro, ima dobrih tetki tamo - možda se i "omrsiš"..."
Otac: "Eto, znao sam ja da ti mene 'oćeš živa sar'aniti! Iz svoje rođene kuće isterati! E, Miloje, (sebi govori) bolje da si sam sebi raku iskopao nego što si od usta odvajao da odraniš ovog Vuka Brankovića! Znao sam ja da se ti mene 'oćeš rešiti. Neće Miloje iz kuće svoje živ izaći! Nisam ja sa svojih deset prstiju džaba izgradio kuću, leđa polomio noseći cigle... I sad bi on mene na ulicu isterao! Pih, Miloje, ala si dušmana sebi od'ranio! Kukuuuu, meneeeee! Oooooo, Sveti Pantelija, očuvaj me od dušmana!"
