Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.
U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...
Старије људескере, такође познати као социјални метузалеми или људи који избјегавају парцелу на гробљу, су легенде, митови, проткани кроз генерације, који за улогу имају да преплаше клинце, баш као разни монструми или Шиљо на стероидима. Углавном су безопасни, ако не возе, не гласају, не иду у шопинг...не дишу. Посједују супермоћ названу "блаблабла напад" и старије јединке су већином имуне на то, временом се формирају антитијела, знају такође како да изврше контра напад, тако што гурну чарапу или неки други предмет у уста метузалема.
Стари људи су одавно превазишли тај одурни и комплексни концепт старости. Носталигчни су, наравно, не могу се сјетити због чега, тако да и забораве на то. Пар дина прије вјечних ловишта постају мудри, тачније мудросери. Такође све виде црно-бијело, баш као керови и мачке. Критичарска епско ванвременска енклава, због тога што мушки полни орган данас носи сукњу, женски полни орган панталоне навлачи. Гаје симпатије према малој дјеци, илити унуцима, или пак клинцима приближних година, неријетко због сличног интересовања, тоалет навика и менталне старости. Често у старости јави им се идеја да би могли почети култивисати купус, шаргарепу, покоју јагоду, рутински.
Често доживљавају симбиозу са модерном технологијом, као нпр. респиратором. Постепено ће изгубити моторику, отежано ће дисати или пак слабо ће чути, скоро па никако. Попут тврдоглаве мазге. Научно је доказано што су људи старији за воланом вожња ће дуже трајати. Експеримент је доказан тако што је Кркобабић, као један од метузалема сјео за волан и потрожио седамнаест литара бензина а да се није помјерио. Такође, комунизам је уско повезан и урезан у старе људе.
Честа питања и изливи из плућне марамице :
А, шта ти је то? x12312313 ДРАГАНЕ! ЛАКСАТИВ!
Немачи појма! Ви то зовете музиком!? КО СИ ТИ? ЗАШТО САМ НАГ!?
ЗОВИ ХИТНУ! УМИРЕМ! МРТАВ!
Бинго! Носи главу, не видим телевизор!
Не могу да вјерујем, опет Тадић. Драгане! Таблете!
Е, како сам се ја борио са Њемцима, голим шакама и јео чизме по десет дана.. Ово је било добро. Волим да се возим у колима.
Najbolja meteorloska aparatura.
Joj, boli me ovo koljeno, bice kise danas
__________________
Jao, ovaj isijas me dere, ima danas da pritisak padne.
Ljudi koji su znali sve što ne treba. Nagađali, pa šta bude.
Nemoj mest iz kuće,meti u kuću. Tako kažu stari ljudi
Lete ptice,past će kiša. Tako kažu stari ljudi
Svrbi te dlan? Dobićeš para. Tako kažu stari ljudi...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.