Ljudi na koje malo ko obraća pažnju, osim kada im se nađu na putu. Većinom ostavljeni sami jer porodica nema vremena da se brine o njima, sve svoje prijatelje su odavno nadživeli, i više ni sa kim nemaju da podele ono što im je na srcu. Njihove uspomene nikom ništa ne znače, njegovo vreme je za druge pradavno prošlo, i ostavljeni su da dočekaju kraj kako nam ne bi više zauzimali mesto.
U mom mestu je postojao čovek koga su svi znali, a malo ko je išta znao o njemu. Svakog dana taj dedica bi stajao u blizini gradskog Doma kulture, sakoa nagrnutog na ramena, i gledao ljude kako prolaze svojim poslom, svakom se uljudno i sa smeškom javljajući, čak naklonivši šešir ukoliko bi ga nosio. Zbog toga su ga klinci prozvali "Čiča što stoji pored puta", stariji su govorili da je lud, ali on nije odustajao od svoje razonode, i godinama je predstavljao neku vrstu gradske znamenitosti, dostojanstveno provodeći dane radeći ono u čemu je uživao - gledao mlade ljude pune života, dok je puštao da ga misli vode ko zna kuda i u koje vreme. Povremeno bi nastojao da započne razgovor sa tim mladim ljudima, ali niko nije imao vremena za to, i ono što je imao da kaže pokrila bi gradska vreva. Kada se jednog dana nije pojavio na svom mestu, svi su znali šta se desilo, ali niko nije znao gde živi kako bi ga našli i sahranili. Tek posle nedelju dana smrad ih je doveo do stančića u kome je dedica živeo onaj deo svog života o kome niko ništa nije znao. Tada su saznali da se zapravo zvao Milenko, da ima još uvek živog brata u drugom gradu, da je kao mlad bio glumac u pozorištu, da se iza ostarelog izboranog lica nekad krio stasit markantan mladić, našli su njegova pisma, knjige, hartije koje su sadržale sve ono što je drugima godinama hteo da ispriča, ali nikog jednostavno nije zanimalo. Na sahrani su bili samo pop i njegov brat, niko drugi nije imao vremena da dođe. I svi su nastavili dalje...
Starije ljudeskere, takođe poznati kao socijalni metuzalemi ili ljudi koji izbjegavaju parcelu na groblju, su legende, mitovi, protkani kroz generacije, koji za ulogu imaju da preplaše klince, baš kao razni monstrumi ili Šiljo na steroidima. Uglavnom su bezopasni, ako ne voze, ne glasaju, ne idu u šoping...ne dišu. Posjeduju supermoć nazvanu "blablabla napad" i starije jedinke su većinom imune na to, vremenom se formiraju antitijela, znaju takođe kako da izvrše kontra napad, tako što gurnu čarapu ili neki drugi predmet u usta metuzalema.
Stari ljudi su odavno prevazišli taj odurni i kompleksni koncept starosti. Nostaligčni su, naravno, ne mogu se sjetiti zbog čega, tako da i zaborave na to. Par dina prije vječnih lovišta postaju mudri, tačnije mudroseri. Takođe sve vide crno-bijelo, baš kao kerovi i mačke. Kritičarska epsko vanvremenska enklava, zbog toga što muški polni organ danas nosi suknju, ženski polni organ pantalone navlači. Gaje simpatije prema maloj djeci, iliti unucima, ili pak klincima približnih godina, nerijetko zbog sličnog interesovanja, toalet navika i mentalne starosti. Često u starosti javi im se ideja da bi mogli početi kultivisati kupus, šargarepu, pokoju jagodu, rutinski.
Često doživljavaju simbiozu sa modernom tehnologijom, kao npr. respiratorom. Postepeno će izgubiti motoriku, otežano će disati ili pak slabo će čuti, skoro pa nikako. Poput tvrdoglave mazge. Naučno je dokazano što su ljudi stariji za volanom vožnja će duže trajati. Eksperiment je dokazan tako što je Krkobabić, kao jedan od metuzalema sjeo za volan i potrožio sedamnaest litara benzina a da se nije pomjerio. Takođe, komunizam je usko povezan i urezan u stare ljude.
Česta pitanja i izlivi iz plućne maramice :
A, šta ti je to? x12312313 DRAGANE! LAKSATIV!
Nemači pojma! Vi to zovete muzikom!? KO SI TI? ZAŠTO SAM NAG!?
ZOVI HITNU! UMIREM! MRTAV!
Bingo! Nosi glavu, ne vidim televizor!
Ne mogu da vjerujem, opet Tadić. Dragane! Tablete!
E, kako sam se ja borio sa Njemcima, golim šakama i jeo čizme po deset dana.. Ovo je bilo dobro. Volim da se vozim u kolima.
Najbolja meteorloska aparatura.
Joj, boli me ovo koljeno, bice kise danas
__________________
Jao, ovaj isijas me dere, ima danas da pritisak padne.
Ljudi koji su znali sve što ne treba. Nagađali, pa šta bude.
Nemoj mest iz kuće,meti u kuću. Tako kažu stari ljudi
Lete ptice,past će kiša. Tako kažu stari ljudi
Svrbi te dlan? Dobićeš para. Tako kažu stari ljudi...
