Zajebantski prilazak ribi na ulici. Fora je prići nekoj devojci kao da je znaš, lupiti neko ime, koje 99% neće biti njeno, i krenuti neku spiku.
- Vidi onu malu kakva je sisata...
- Ček, gle sad. Ej Konstadinka, đes bre ti. Sto godina, pero ti jebem.
- Ali ja nisam Konst... Kontas... Ja sam Marija.
- Jao pomešao sam te sa nekim. Ja sam Miloš i odveo bih te na piće...
- Pa misim, može evo ti moj broj.
- Hvala, vidimo se.
- Au brate, al te ukenjalo. Dal da ja probam?
- Ma probaj matori. Divi onu preplanulu.
- Ej Milice, gde si bre.
- Zdravo ti, mali ružni. Da li se mi znamo? Kako znaš moje ime ?
- Pa ne znamo se, znaš...
- A manijak. Upomoć, manijak!
- Ajde beži u kurac, i ti i piće i gde baš smislih ime svake treće devojke.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
hahahahahahhahaa