Štednja kupovinom na kredit

Стигнем неки дан кући са посла, са сумраком у очима, сазнавши да сам од сутра на пола радног времена. Отварајући врата стана, ударим у неки пакет.

- Купила сам нов усисивач. Онај стари тера прашину, уместо да је усисава. Сутра ће да нам дође и нова веш машина. Знаш да је матора утрулила и не центрифугује, па морам на руке да цедим.

Чувши ове нежне речи, остетим како ми пада мрак.
Купила? Зашто? Како?
На кредит, наравно.

- Знаш, био је попуст. Педесет одсто. Знаш ли ти уопште колико сам нам пара уштедела?

Осетим како ми крв куља у лице. Да не учиним нешто недостојно, покушам да се присетим мог другара Гогија, који ми је пре неког времена зорно илустровао ову ситуацију. Déjà vu.

---

- Кредит, то ти је кад се напијеш, па заспеш на ладном. Стишћеш се да не назебеш, а притишће бешика. А онда се несвесно олакшаш. Облије те милина. Нема више притиска, а теби фино, топло...

Јесте, брате, ал'много је гадно кад се о'лади.

И зато: Штедимо купујући ствари које нам не требају, парама које немамо, јер само тако можемо да победимо кризу!