Опаска "шаљивог" карактера упућена на рачун маргинализованог слоја друштва, на директну или индиректну констатацију да исти "немају 'леба да једу".
Опаска која изазива салву смеха у друштву ученика бродарске школе, кад локални шаљивџија, на седељци у Ритопеку, распали фору налетевши на рекламу за УНИЦЕФ, у својој потрази за ДМ сат-ом.
*Француска, 1774.
разјарена маса: Немамо 'леба да једемо!
Марија Антоанета: (дрма Луја XVI) Пази сад, пази сад...
Луј XVI: Нећеш ваљда ону једите без...
Марија Антоанета: Једите колаче!
разјарена маса: :РАУРРРСВЕТИБЕСС#&/!11:
Луј XVI: Екекекекe.. јебем ли ти белу перику луду, сад се сетих зашто те ожених...
Јебеш ми Версајске вртларе ако не завршимо на гиљотини због овога.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
hahahaha....
Хахахаххахахахах...
Мммдаааа. ++
То.