Потенцијално најгора врста родитеља. Погубљени брзином одрастања њиховог детета и мањком напредовања истог њиховом кривицом, покушавају да пребаце 'кривицу' на дете, јер оно, јел'те, не зна да се прилагоди околини.
А: Кево, закључила ми данас тројку из мате, питај Ђолета ако ми не верујеш.
Ђ: Истина, мени је закључила петицу.
Р: Браво Ђоле, право си дете за пример! Је ли бре Александре, што ти ниси као он?
А: Па нисам ја једини доб...
Р: Ма ништа ме не занима!
_____________________________________________________________________
А: Кево, Ђоле скочио са петог спрата, његови се развели и није могао да поднесе.
Р: Што ти ниси као он?!? Што ти не скочиш са терасе?!?
А: Шта причаш бре ти?
Р: Ју, да извинеш, навика. Јадно дете, стварно је био супер дечко, Бог да му душу прости.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Odliča, po mom mišljenju. Nadam se da se i većina autora slaže sa mnom i da će nagraditi ovu defku! =)