Kupac slike nikad nije sasvim siguran šta kupuje i da li slika vredi. Ako košta minimum 200 evra onda je u tripu da će je mnogo platiti a ako mu je ponudiš za 20 - 50 evra onda je u tripu da je sranje ili je ukradena.
Kupio na limundu slike akademskih slikara za po 10 evra i prodajem po 20, Po meni fer cena
- Druže imam slike akademskih slikara po 20 evra
- Kako tako jeftine?
- Ma ništa ti nemoj da brineš nego reci ti meni jel te zanima?
- To mi je nešto sumnjivo, jesi nosio u galeriju da ti procene to?
- Ja sam bre slikar , kakva galerija tamo su lopovi nema slike ispod 200 evra slušaj šta ti ja kažem
- Neozbiljan si, ako nešto vredi 200 a ti prodaješ za 20 onda si ko Del Boj
- Kakav bre Del Boj?
- Pa samo on prodaje Rolex za 20 funti
- Ma nije ovo rolex i ne seri više sa Del Bojom, svaka slika je potpisana i ja ti garantujem da je sve u redu
- Onda su ukradene
- Ma nisu ukradene nego ljudi kad im riknu matorci prodaju to u bescenje jer ne znaju koliko vredi a ja nemam vremena da se smaram da svaku sliku prodajem po 200 nego prodajem po 20 ugradim se 10 a ima toga lom mogu da ti nabavim po 3 slike nedeljno ako te zanima
- Ne znam videću, razmisliću pa ti se javljam
- OK
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.