Бу! Бу матер ти јебем!
Ниси се уплашио. Страх није бу. Страх није ни последица пријетње батинама, смрћу... Ц. Нико ти неће изазвати страх. Онај исконски. Прави. Само ти, сам себи. Само своју крв можеш заледити. Како да се бојиш неког кога тако добро познајеш? Наивно питање. Мислиш да се добро познајеш? Знаш ли на шта си све спреман? Знаш ли шта спава у твојој подсвијести? Шта си гајио у себи свих ових година. Пробуди је и схватићеш шта је страх од ког нестане гласа и срце на моменте покуша да те напусти. Пробуди је и уплаши своју суштину.
Kрви ћу ти се напити!
Олади Ханибале. Ниси ти мој страх. Моји су страхови већи од тебе. Крв ме не плаши. Од ње сам саздан. Волио бих да си ми ти предмет моје бојазни. Било би ми лакше да изађем на крај са тобом. Нажалост имам већег непријатеља. Себе.
Горећеш!
Ти не постојиш змају. Ти си само предмет моје уобразиље. Твој ће се пламен угасити кад догори овај мој. Отићи ћеш кад нестане и дима који те створио.
Пробај да заспеш.
Подсвијести?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Temelj optimizma je potpuni strah.
Lepo napisano.
Sto si se ti fino raspisao... ako mene pitas, odlicna i ova.
++
Čudan si autor. Veoma.
+++
Izuzetno čudan. Sviđaš mi se već.
Браво.
Jes, ovo je odličan autor, biće od njega... pa još odličniji autor.
Odakle svi vi ljudi? Zašto me budite iz hibernacije? :)
Iz praznine dolazimo.