Veliki gubitak. Izraz za neku epopejsku katastrofu. Izraz je prvi put upotrebio Miloš Obrenović posle jedne bitke iz Drugog srpskog ustanka kada je srpska vojka doživela poraz od Turaka. Čovek je samo konstantovao da je bilo "strašno poraženie" što i jeste bilo, neko je to zapisao i kraj.
Da li zbog arhaične melodije izraza, ova Miloševa konstantancija je počela mahom da se citira kada se nešto strašno dogodi, veliki belaj koji ne možeš objasniti drugim rečima sem da jednostavno kažeš - strašno poraženie.
-Matori, si gledao sinoć tekmu?
-Ne, šta je bilo?
-Strašno poraženie.
-Ozbiljno?
-Ma da bre, primili smo više golova nego Cezar uboda. Burazer počeo da plače i da rida a čuo sam i da je komšija Steva sa trećeg sprata završio u bolnici, valjda se šlogir'o.-Juže, jesi uspeo da jebeš onu klinku sinoć što je bila na žurki?
-Kaže se "na žurci".
-Ne ne, sad po novom se kaže "na žurki".
-Gori si od RTSa sa tim bolesnim korišćenjem glupih pravila u pravopisu. Elem, nisam.
-Kako bre nisi, Gruja i ja ti sve namestili, trebao si samo da skineš gaće i da je jebeš, šta se desilo?
-Strašno poraženie, eto šta se desilo. Ustanik nije hteo da se digne, povukao se. Ja ga kao bodrio, davao mu neke motivacione govore, ali on ni da čuje...
_______________________________________________________________________
Topčider 1832. godine.
-Šomi tebra, oš didemo u Munze na neko kartanje, zezanje, javio ortak da se večeras skupljaju neki Madžari, Švabe i Turaci da igraju nešto u dobru neku kintu, a?
-Pusti me bre, Davidoviću, ne pitaj me ništa...
-Š'o, baki, š'a se desilo?
-Sinoć sam se kartao sa Simićima, Anastasijevićem i onim ćopavim Karadžićem.
-I?
-Strašno poraženie... Miša sve uzeo. Ja još rek'o sad ću da mu kažem da mora da vrati pare, činiš voliko, znaš ono kao, opštenarodni interesi i ostale pizdarije. Kad u tom trenutku ulazi Ljubica, činiš voliko, i poče da mi zvoca kako sam ja švaler, kockar propali, jeb'o je otac njen ludi...
