Strašno poraženie

-Матори, си гледао синоћ текму?
-Не, шта је било?
-Страшно поражение.
-Озбиљно?
-Ма да бре, примили смо више голова него Цезар убода. Буразер почео да плаче и да рида а чуо сам и да је комшија Стева са трећег спрата завршио у болници, ваљда се шлогир'о.

-Јуже, јеси успео да јебеш ону клинку синоћ што је била на журки?
-Каже се "на журци".
-Не не, сад по новом се каже "на журки".
-Гори си од РТСа са тим болесним коришћењем глупих правила у правопису. Елем, нисам.
-Како бре ниси, Груја и ја ти све наместили, требао си само да скинеш гаће и да је јебеш, шта се десило?
-Страшно поражение, ето шта се десило. Устаник није хтео да се дигне, повукао се. Ја га као бодрио, давао му неке мотивационе говоре, али он ни да чује...
_______________________________________________________________________
Топчидер 1832. године.
-Шоми тебра, ош дидемо у Мунзе на неко картање, зезање, јавио ортак да се вечерас скупљају неки Маџари, Швабе и Тураци да играју нешто у добру неку кинту, а?
-Пусти ме бре, Давидовићу, не питај ме ништа...
-Ш'о, баки, ш'а се десило?
-Синоћ сам се картао са Симићима, Анастасијевићем и оним ћопавим Караџићем.
-И?
-Страшно поражение... Миша све узео. Ја још рек'о сад ћу да му кажем да мора да врати паре, чиниш волико, знаш оно као, општенародни интереси и остале пиздарије. Кад у том тренутку улази Љубица, чиниш волико, и поче да ми звоца како сам ја швалер, коцкар пропали, јеб'о је отац њен луди...