Kao što i sama reč kaže, u pitanju je nešto što prosto poziva na ludačko, razuzdano štrebanje, bez pauze za odmor, bez luftiranja štrebačkog prostora, bez olakšavajućih okolnosti i bez ikakvog ustezanja.
Sad, verujem da vam je svima poznat onaj priglup vic o dva elektrotehničara.
A: E, brate, vidi zbirka!
B: Ma... već sam je prešao.
(to bi bila neka definicija onoga čegagod suprotnog od štrebozovnog)
Štrebozovnost, kao što vidite, leži u očima posmatrača tj. onog koji (bi) da štreba, ili je na to prinuđen, s obzirom na okolnosti. Najčešće velikih falimindžosa i usedelica koje kompenzaciju za manjak snošaja uspešno pronalaze u rešavanju glavolomnih zadataka iz pogolemih, požutelih, ili pak tek iz štampe izbačenih zbirki iz astrofizike ili kvantne mehanike.
Do duše, neko bi mogao da mi da prigovor na ovo i kaže kako proces koji se dešava u gore navedenom daleko od štrebanja, i da je mnogo kreativniji, poput kukičanja i pravljenja goblena. U tom slučaju, štrebozovnost se pre pronalazi u učenju teško shvatljivih, podugačkih deficija iz udžebika savremene sociologije ili filozofije nauke, ili pak istorije Rima, Grčke i ostalih boranija što ih studenti nekih fakulteta godinama vuku, s apetitom.
Napokon, neki ljudi će pronaći i da je Vukajlija jedno štrebozovno štivo, i svojski će se potruditi da zapamte sve definicije dana, i isprosipaju ih pred dostupnom publikom, u dogledno vreme.
