Stručni prodavači su poslednjih godina najčešće prodavači koji su se u prodajnim objektima zadesili zato što im mama i tata, a ponekad i striko, znaju vlasnika te prodavnice, te oni dobijaju posao, platu, zdravstveno, scijalno i staž, a ti majmune koji si pisao originalni CV i koji si i pored škole sakupljao znanje, ti se majmune jebi u dupe trčeći oko bandere.
Stručni prodavci znaju sve iako ne znaju ništa. Oni se postavljaju kao da znaju, oni ispred ogledala kod kuće vežbaju ozbiljnost i smirenost kojom vam kasnije pričaju priče koje su napamet naučili. Oni se podsmevaju starim ljudima kojima treba nešto, ali tom nečemu naziv ne znaju. Uvaljuju muda za bubrege, farbaju vas i mažu uzduž i popreko, igraju se sa vašim živcima i gledaju vas sa pijedastala pametnoće i upućenosti koje nemaju.
Oni znaju šta vama treba, iako vi to što vam nude ni ne tražite, a i realno vam nije potrebno. Oni znaju da internet laže i da samo oni znaju šta zaista vredi. Ono što je jeftino žele da utrape kao skupo. Ono što je skupe pokušavaju da uvale kao mnogo skuplje. Ovce su za šišanje, to je njihov moto. Jedino što ne znaju da se u krdu može zadesiti i neki rogati ovan kome nije problem da čobanu tur ispraši.
