Kad se setimo koliko imamo da učimo, i koliko ispita da položimo obuzme nas strah i tuga. Griža savesti napada. Onda posle određenog vremena to polako prolazi uz opravdanje da ima 'milion' rokova i da ćemo stići sve ako odradimo to i to tad. Tada počinje da deluje hormon sreće u nama i mislimo da će sve biti ok. Onda kad dođe to vreme 'tad', opet ništa nismo uradili. I tako svaki put prelazimo sami sebe.
03:00 - Jao u 8h mi je ispit, nisam još ništa ponovio, neću stići garant.
03:30 - (I dalje na facebook-u) - Ma opušteno, ako u 4 krenem da čitam ponoviću do 7.
04:30 - Ajde idem sad malo da ponovim.
05:50 - Shvatam polako da nisam stigao ni pola da ponovim.
07:30 - Krećem na faks sa pomešanim osećajem panike i straha jer ništa nisam zapamtio niti sam uspeo da ponovim.
Ujedno i polako planiram kako ću to položiti u sledećem roku i nije smak sveta.
