Želja svake majke sina debila zapadno od Drine i istočno od Hercegovine. Njeno čedo mora studirati u Beogradu. Jeste da u školi nije bio bog zna kakav i da mu ambicija nije dosezala ni do ustajanja iz kreveta svakog jutra, al' će da uči škole u velegradu. Kako bi inače majka mogla da podbode komšinicu Dragicu, majku onog čudaka što su ga zvali genije, koji je upisao fakultet na trideset kilometara od kuće? I to onaj državni - što se ne plaća. Pih! Izem mu genijalnost.
- Dobar dan, teta Smiljka!
- Dobar dan, sine. Kako ti je Dragica?
- Dobro je, hvala Bogu.
- Kako fakultet?
- Težak je, al' ide nekako.
- A, TEK DA VIDIŠ KAKO JE MOM GORANU! STALNO PREDAVANJA, STALNO VJEŽBE, UČI, GLAVE NE DIŽE. NAJTEŽI FAKULTET JE ODABRAO, LJUBI GA MAJKA, A VEĆ DAO GODINU U ROKU.
- Znam, znam. Sinoć je izbacio neke fotke, baš djeluje umorno u onom separeu. I oči su mu strašno zakrvavljene - mora da je od čitanja. A i u školi je bio uvijek jaka dvojka.
- SEDAM ISPITA POLOŽIO U ZADNJEM ROKU I TO NA PRIVATNOM FAKULTETU, A TI SU NAJTEŽI.
- Na kom ono univerzitetu studira?
- Ne mogu tačno da se sjetim, nešto singi-dingi... AL' ZNAM DA JE U BEOGRADU!
- Singidunum? Tačno, samo je Harvard teži od njega. Nego, teta Smiljka, imate li vi karabin?
- Iju! Nemam.
- Hitno da nabavite jedan. Šteta je da takav talenat propadne. Već vas zamišljam kako jednim metkom skidate jato jarebica.Definicija je napisana za "Lovačke priče".
