
Постоје три групе људи који стварају поезију:
1. песници - особе које стварају лепе стихове јер имају инспирацију, имају вољу, знају како се то ради и немају на уму другог богатства осим духовног,
2. стихоклепци - особе које имају жељу да стварају, имају инспирацију, али једноставно немају појма и уједно не схватају да све око себе гњаве својим шкработинама,
3. стихослепци - скотови који на уму имају само лову, и клепају стихове без икаквих других емоција осим према свом благостању и немају обзира према менталном здрављу људи око себе. То смеће које нашкрабају обавезно заврши код неког назови певача или певачице "а ла гранд" и онда удружено са још горим нотама уништава и оно мало здравог разума што имамо.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Stihoslepci... SJAJNO! :D