
Начин на који човјек себи и другима предочава нешто апстрактно или недоступно.
- Знаш, толико сам читао о Њујорку, створио представу у глави, али тек кад сам се нашао тамо сам увидио колико је то моћан град, прави центар свијета!
- Баш ми је драго због тебе. Мора да је то био прави културолошки шок, доћи из Страшевине у Њујорк, је л' де?
- Немам коментар.
--------------------------------------------
- Стари, морам нешто да ти кажем, треба ми помоћ...
- Реци, сине?
- Имам конкаван курац.
- :загрцну се пивом: Како, молим?
- Извини, лоше сам се изразио. Мућа ми је крива, капиши?
- Дај да видим...
- Да не видиш, живота ми, да не видиш!
- Добро, шта ти је, шта режиш одмах. А колика је та извитопереност, да се тако духовито изразим?
- Ти мене зајебаваш, на више нивоа. Да нећеш можда неки конкретан податак, угао изражен у стерадијанима? О'кле ја знам, побогу!
- Ма ја те болан питам, је ли мало или пуно?
- Рецимо то овако: да на мога објесим чекић, био бих трве комуниста. Јеси сад створио представу у глави?
- Бррр... Јесам... Ништа, ујутру те водим те код доктора... Или можда боље код ковача, шта мислиш?
- :гађа га столицом:
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Odlično. Stvorila sam predstavu u glavi :))
Primeri: da mogu dala bih 10 pluseva.
Хвала!