Fraza koja se dosta koristila u Srbiji dok je bila pod Turcima, pa je zamrla nekih dvesta godina, da bi ponovo postala aktuelna sa razvojem navijačke scene.
Naime, srpska raja, kada kod bi bila nezadovoljna presudom kadije, ovako bi se obraćala istom, kada ovaj pita da li optužene strana ima šta da kaže na presudu. Da bi mu pokazali srpski inat, jer su ioanko znali da im uglavnom, obrni okreni sledi nabadanje, ili neki drugi vid smrtne kazne.
Kadija: Srpski kmete, optužen si za hajdučiju, napade na sultanove karavane, a pri tim napadima si usmrtio 10 sultanovih vojnika od toga dvojica su bili 2 janičari. Kako se izjašnjavaš?
Srbin: Nisam kriv.
Kadija: Alah, Alah. Čoveče, zatekli smo te sa sekirom u jednoj ruci, a u drugoj ti je bila glava vođe karavana, kako nisi kriv?
Srbin: To je sve bio nesrećni splet okolnosti. To uopšte nisam bio ja, već moj dvojnik.
Sandžakbeg: Kadija, sekundu, vidim da Srbin pokušava da se izvuče na ludilo. To je pošlo za rukom prošlom uhapšenom hajduku. Sultan je bio besan vašom presudom. Kakva ludnica, ovo je srednjovekovna Turska! Tako da ti savetujem da prestaneš da se raspravljaš sa njime i da ga nabodeš, ako me razumeš.
Kadija: Mislite da ga osudim na nabadanje na kolac? Ako sam vas dobro razumeo iz priče.
Sandžakbeg: Ili to, ili ja tebe šaljem na kolac.
Kadija: Dobro. Neka Srbin priđe, ovim putem te srpski kmete osuđujem na srmt, nabadanjem na kolac. Imate li poslednjih reči?
Srbin: Imam.
Kadija: Govori.
Srbin: Sudija, Turčine, napuši se kurčine!
